Smernice za pisanje CV-ja i korisne fraze

Uvek imajte na umu sledeće:

• Napravite logičnu strukturu CV-ja, da bude lak za čitanje.
• Istaknite naslove sekcija u CV-ju (Lični podaci; Obrazovanje; itd.).
• Važne informacije u CV-ju učinite preglednim i upadljivim.
• Bez dugih paragrafa – bolje je da koristite „teze”.
• Tekst CV-ja poravnajte tako da deluje uredno.
• Obratite pažnju na prorede u tekstu.
• Nemojte praviti gramatičke greške.
• Vodite računa o mejl adresi. Naziv ne bi trebalo da bude šaljiv ili vulgaran, nego profesionalan – npr. ime_prezime@gmail.com.
• Ukoliko prilažete sliku u CV-ju, budite odgovorni i nemojte slati slike sa proslava, godišnjih odmora i dr.
• Nemojte da vam CV bude predugačak, ako za to ne postoji valjan razlog.
• Izbegavajte mnoštvo boja i različite fontove u CV-ju.
• Bez humora.
• Pitajte nekoga za savet i utisak kada kreirate svoj CV (možda uočite zajedno neke greške).
• UVEK prilagodite CV potrebama konkursa, tj. nemojte nikad slati isti. Tretirajte ga kao „rad u toku” i ažurirajte ga s vremena na vreme!

Sve ove odrednice služe kao orijentacija. Kad kreirate vaš CV, pročitajte ga još jednom i sami sebi postavite sledeća pitanja:

1. Prvi utisak

• Jesam li to ja?
• Da li CV izgleda originalno?
• Da li je privlačan za čitanje, sa jasno razdvojenim delovima i dovoljnim razmacima?
• Da li dizajn izgleda profesionalno?
• Da li su kvalifikacije navedene tako da čitalac može odmah da zaključi da li kandidat zadovoljava uslove?
• Da li je dužina i sveukupan izgled odgovarajući, uzimajući u obzir stepen razvoja karijere i cilj?
• Izgled
• Da li pruža vizuelno prijatan i uredan izgled?
• Da li postoje elementi dizajna kao što su tačke, podebljana slova i crte koje vode čitaoca kroz dokument i ističu važan sadržaj?
• Da li postoji ravnoteža između teksta i praznog prostora?
• Da li su margine poravnate sa svih strana?
• Da li su elementi dizajna kao što su razmaci i veličina slova korišćeni dosledno kroz ceo dokument?
• Ukoliko je duži od stranice, da li druga stranica sadrži naslov?

1. Delovi

• Da li su svi delovi jasno označeni?
• Da li su delovi poređani najboljim redosledom da istaknu najjače adute kandidata?
• Da li je obrazovanje i radno iskustvo navedeno obrnutim hronološkim redosledom (poslednji posao kao prvi)?

1. Dostignuća

• Da li su naglašena dostignuća?
• Da li su dostignuća razdvojena od odgovornosti?

1. Relevantnost

• Da li sadržaj ide u prilog cilju konkursa?
• Da li CV obiluje bogatim rečnikom i odgovarajućim izrazima?
• Da li su priložene dodatne informacije, kao što su nagrade i istraživanja

1. Pisani stil

• Da li je izbegnuto u prvom licu jednine korišćenje ličnih zamenica kao što su ja, moj i ostale?
• Da li je tok sadržaja logičan i lak za razumevanje?
• Da li je CV savršen koliko god može da bude, bez gramatičkih i stilskih grešaka?
• Izbegavajte reči: mrzim, ništa, problem, uvek i nikad.
• Imajte na umu da ne postoji jedan jedini, najbolji stil pisanja radne biografije.
• Morate pronaći svoj sopstveni način pisanja, ali najpre morate savladati osnovna pravila.

1. Korisne fraze za pisanje radne biografije

• Iskusan u / stručnjak za;
• Efektivan / efektivno;
• Sposoban za samostalno analiziranje problema i osmišljavanje rešenja;
• Izuzetno razvijene komunikacijske veštine i veštine rukovođenja timom;
• Sposoban za analizu i interpretaciju podataka;
• Dobar u rasuđivanju i donošenju suda;
• Odlične analitičke sposobnosti;
• Uspešno ostvarivanje dobrih međuljudskih odnosa / konstruktivne saradnje u timu;
• Veoma dobra koncentracija i usredsređenost na detalje;
• Samoinicijativno obavljanje poslova;
• Dobar u komunikaciji;
• Sposobnost da se organizuju i motivišu saradnici;
• Dobar u planiranju;
• Pažljiv i metodičan pristup;
• Precizan i tačan rad pod pritiskom;
• Dobar organizator sa posebnim smislom za detalje;
• Dobar timski igrač / u timskom radu;
• Strpljiv, tolerantan i odličan u komunikaciji;
• U stanju da veoma pažljivo sasluša druge;
• Uverljiv, ali i taktičan;
• Fleksibilan pristup promenljivim situacijama;
• Dobro upravljanje promenama;
• Odlučnost i preduzimljivost u izvršenju projekta do uspešnog ostvarenja cilja;
• Aktivan u donošenju odluka;
• Odličan u organizaciji vremena;
• Odlično poznavanje numeričkih operacija i rada na računaru;
• Sposoban kako za individualni tako i za timski rad;
• Odgovoran u poštovanju zadatih rokova;
• Razvijeno vizuelno pamćenje

LinkedIn saveti

Najveća globalna mreža profesionalaca http://www.linkedin.com/

Šta je LinkedIn?

• Socijalna mreža koja vam omogućava da ojačate i proširite mrežu profesionalnih kontakata
• Alatka koja vam pomaže da razmenjujete znanje, ideje i mogućnosti u okviru šire mreže profesionalaca, vodeći vas ka uspešnoj karijeri
• Sajt: http://learn.linkedin.com/what-is-linkedin/

Zašto koristiti LinkedIn?

• Omogućava vam da reklamirate sebe i stvorite svoj profesionalni brend i još mnogo stvari u okviru alata za pretragu poslova, kao što su pisanje CV-ja i propratnog pisma
• Omogućava vam da stvorite, izgradite i održavate profesionalnu mrežu
• Možete pronalaziti i deliti informacije u vezi poslovnih oblasti, kompanija, eksperata i vođenja poslova
• Poslodavci koriste LinkedIn da nađu kandidate za pozicije koje nude.

Kako koristiti LinkedIn?

• Napravite dobar i kompletan profil
• Širite vašu mrežu kontakata povezujući se sa prijateljima, porodicom, nadređenima, kolegama, profesorima, savetnicima i drugima sa sličnim interesovanjima i veštinama
• Nastavite da ostvarujete nove veze
• Zamolite nekog od ljudi s kojima ste povezani da vas predstave ljudima iz svoje mreže, s kojima ste zainteresovani da razmenjujete informacije
• Pratite i istražujte informacije u vezi kompanija koje vas interesuju
• Pretražujte liste sa poslovima, ali pre nego što se prijavite za posao, da bi videli da li imate zajedničkih kontakata sa kompanijom, jer ih možete zamoliti da vas povežu sa zaposlenima
  
  Za više saveta o tome kako koristiti LinkedIn, posetite http://learn.linkedin.com

LinkedIn informacije
Ispod je lista LinkedIn materijala koji može biti koristan u stvaranju karijernih kontakata. Svaki materijal nudi mnogobrojne savete. Razmotrite svaki pristup povezivanju i odaberite onaj koji odgovara vama i vašoj profesionalnoj orijentaciji.

LinkedIn materijali i strategije
LinkedIn-ovih 10 zvaničnih saveta da poboljšate vašu pretragu poslova
http://blog.linkedin.com/2009/04/02/ten-tips-to-enhance-your-job-search-on-linkedin/
LinkedIn informacije – online biblioteka materijala
http://linkedintelligence.com/

Materijali iz biblioteke
Na LinkedIn-u sam, šta sad??, Džejsona Albe
Predstavlja LinkedIn i osnove kreiranja naloga i objašnjava kako razne alatke i funkcije mogu biti najbolje iskorišćeni da pomognu korisniku da pronađe šta želi u okviru svog socijalnog povezivanja.
Efekat povezivanja, Majkla Dalvorta
Izučava lične, profesionalne i virtualne mreže i nudi alatke, strategije i materijale u cilju da vam pomogne da što bolje iskoristite svaki.

Mreža poznanstava i nalaženje posla

Mrežu poznanstava možete koristiti kako biste dobili detaljne informacije o poslu koji vas zanima. Ako znate nekog ko radi posao koji i vi priželjkujete, razgovarajte s njim. Podaci koje dobijete pomoći će vam da steknete realnu sliku o tome šta određeno radno mesto podrazumeva, kao i da lakše odlučite da li je to karijera koja vas zanima. Postoji još jedan način da odredite da li je određeni posao za vas: posmatrajte zaposlene na njihovim radnim mestima. Dobićete mnogo informacija, i uočiti mnoge bitne stvari u vezi sa različitim funkcijama. Samim tim, lakše ćete se opredeliti za neku od opcija. Osim toga, postaćete mnogo sigurniji u sebe kada budete pozvani na intervju za posao.

Kao što i sami znate, ne objavljuju se svi konkursi za slobodna radna mesta u dnevnim novinama ili na internet stranicama. Korišćenjem tehnike umrežavanja možete otkriti i iskoristiti sve prednosti skrivenog tržišta rada.

Kontaktirajte direktno kompaniju u kojoj biste želeli da radite ili čiji konkursi za posao nisu javno objavljeni. Tako možete sebi obezbediti razgovor za posao u manje konkurentnoj atmosferi. Mnoge kompanije nastoje da privuku sposobne studente koji su pred diplomiranjem ili su tek diplomirali. Ako prisustvujete prezentacijama tih kompanija, dobijate priliku da se bolje upoznate sa njihovim poslovanjem, da uspostavite značajne kontakte, ali i da obezbedite sebi razgovor za posao.

Ko mi može pomoći?

Možda imate osećaj da nemate sa kim da se „umrežite“? To sigurno nije tačno. Svako od nas to može da uradi. Niste ni svesni koliko osoba već poznajete, a koje vam mogu pomoći na neki način. Preporučujemo vam da:

• Napravite spisak rođaka, kolega, prijatelja i poznanika sa kojima ste bili ili ste još uvek u kontaktu. Kako oni zarađuju za život, čime se bave?
• Razmislite o svim osobama na koje ste bili upućeni prilikom ranijeg školovanja i druženja.
• Ako oni ne mogu pomoći, pitajte ih da li poznaju nekog ko bi mogao da vam pomogne.
• Obnovite kontakte koje ste imali sa kolegama koji su završili iste studije. Znate li gde su se zaposlili?
• Razmislite o osobama za koje ste čuli preko medija, a za koje smatrate da vam mogu pomoći. Pokušajte da dobijete ili da nađete njihove kontakte (email, telefon).
• Razmotrite mogućnosti umrežavanja na konferencijama, prezentacijama, skupovima, kursevima, radionicama…
• Širom otvorite oči! Nikada ne možete biti sasvim sigurni kada će se pojaviti prava osoba koja može odigrati ključnu ulogu u razvoju vaše karijere.

Odakle početi?

Ako poznajete nekog ko radi posao za koji se vi zanimate, pokušajte da od te osobe dobijete savete i povratnu informaciju o vašoj biografiji.
Otkrijte da li postoji mogućnost da u svojoj struci steknete prvo radno iskustvo. Prikupite sve bitne informacije o tom poslu.
Odredite prioritete i prema njima definišite svoje ciljeve:

• Da li vam je potreban savet i informacija u vezi sa izborom karijere?
• Ili vam je potrebna pomoć u nalaženju posla?

Kako diplomci mogu da iskoriste honorarne poslove za sticanje radnog iskustva

Ako ste skoro diplomirali i imate honorarni posao, mogli biste iskoristiti svoju poziciju da razvijete poželjne karijerne sposobnosti i dopunite svoju radnu biografiju (CV). “Diplomci ne shvataju dobrobiti honorarnih poslova dok su u potrazi za zaposlenjem“, kaže Pem Kaplin, bivša potpredsednica ljudskih resursa u Fidelity Investments. “Cenim kandidate koji već rade, jer to pokazuje njihovu inicijativu i radnu etiku“.

Recimo da ste diplomac koji želi da gradi karijeru u reklamnim agencijama. Ako još uvek niste našli posao, mogli bi ste da potražite neki kratkoročni posao dok ne nađete željeni. Iako niste išli na fakultet da bi ste servirali hranu u restoranu, možete ipak razviti sposobnosti koje poslodavci cene dok ste na toj poziciji, kao što su:

• Komunikacija sa mušterijama
• Selekcija prioriteta
• Rešavanje problema
• Donošenje odluka u hodu.

Valjano predstavljeni u vašoj radnoj biografiji, ove sposobnosti u radu bi mogle biti odlučujući faktor kada se prijavljujete za neki posao. Ta određena postignuća bi se mogla lako prevesti na rečnik prodavaca – napojnice su ekvivalentne nagradama za dobro obavljen posao. Koji uslužni radnik nije motivisan napojnicama? ”Ako aplikanti/kinje imaju radno iskustvo – na honorarnim poslovima ili onim sa punim radnim vremenom – pokazali/e su da mogu da se uključe u tržište, uče na poslu, komuniciraju sa drugima i poštuju raspored”, kaže Tom MekGouan, menadžer ljudskih resursa u DHL Express kompaniji. ”To su veštine koje su cenjene u svim poslovima”.
Isplativost honorarnog posla
Da bi ste maksimalno uvećali isplativost honorarnog posla, imajte na umu kakav posao nakon toga želite da nađete. Sledeće je da obraćate pažnju na to šta se zahteva, kakve veštine i sposobnosti, u oglasima za taj posao. 

Sada ste spremni da potražite honorarni posao koji bi Vam pomogao da steknete određene veštine. Na primer, ako ste u potrazi za početnom pozicijom u marketingu sporta, potražite honorarni posao u lokalnoj teretani. Iako ćete možda početi samo sa registracijom članova, mogli bi ste da se ponudite članovima kao pomoć u organizovanju nekih događaja. To bi Vam pomoglo da pokažete svoje dobre komunikacione sposobnosti, kao i multi-tasking sposobnosti i veštine organizovanja događaja.
Korišćenje stečenih veština u traženju posla

Kada ste razvili određene veštine, trebalo bi da ih na pravi način iskoristite u traženju posla. Evo nekoliko nagoveštaja:

* U radnoj biografiji (CV): Unesite svoje stečene veštine u odsek „Radno iskustvo“. Pregledan spisak radnog iskustva pomaže poslodavcima da bolje uvide da li imate veštine koje oni traže (preporučljivo je korišćenje opcije „Bullet“ u MS Word-u). Meri Gibs, menadžerka ljudskih resursa već dvanaest godina, kaže da je morala da pregleda toliko mnogo biografija da je imala samo par minuta da pogleda svaku. „Lakše radim svoj posao kada je biografija pregledna i kad mogu lako naći šta tražim“, ona tvrdi.

* Na intervjuu: Pripremite priče koje dobro pokazuju kako ste zaista stekli i koristili veštine koje imate. „Kada vidim da kandidati imaju dobro radno iskustvo, znatiželjan sam da saznam na koji način su ga i stekli“, kaže MekGouan. „Šta su oni stekli dok su obavljali posao kod poslodavca?“
Na primer, intervjuer može pitati, „opišite mi situaciju u kojoj ste rešili neki problem koji je mušterija imala“. Ako ste radili u prodavnici sportske robe, mogli bi ste opisati situaciju sa nezadovoljnom mušterijom. Na primer: „Mušterija je ušla tražeći određeni brend kajaka koji nismo imali u prodavnici. Zaista sam želeo/la da mušterija izađe srećna, pa sam iskoristio/la online marketing i spiskove inventara u cilju pronalaženja kajaka. Jedina prodavnica u kojoj se mogao naći bila je u Beogradu, te sam mu dao/la kontakt telefon pa je mušterija odmah naručila. Ta mušterija sada dolazi redovno u prodavnicu zbog usluge koju sam mu pružio/la. Situacija me je navela da shvatim važnost dobre usluge, i ja želim da koristim to iskustvo i na ovoj poziciji.“

„Oni se mogu prijavljivati za najnižu poziciju, ali poslodavac želi da vidi više inicijative, ukljčujući i dokaze prethodnih sposobnosti da delaju i da napreduju“, kaže MekGouan.

Zašto je radno iskustvo bitno?

Fakultetska diploma nije garancija za dobijanje dobrog posla. Poslodavci će tražiti od kandidata da poseduje određene veštine, iskustvo u radu i izražen potencijal za usavršavanje i napredovanje.

Šta se podrazumeva pod radnim iskustvom?

• Praktični ili istraživački deo vašeg diplomskog rada ili stručna prakse tokom studija;
• Profesionalno usavršavanje ili stažiranje;
• Istraživački rad sa mentorom;
• Rad na projektima;
• Honorarni posao;
• Sezonski posao;
•  

Poslodavci ga traže
Poslodavci žele da zaposle fakultetski obrazovane mlade ljude. Oni moraju biti snalažljivi, komunikativni i dobri u timskom radu. Očekuje se da ste u stanju da dobro organizujete svoje radno vreme i da dobro podnosite mogući pritisak koji posao nosi sa sobom; da se vešto snalazite u svakoj prilici i, naravno, da ste u stanju da uradite više nego što je na prvi pogled potrebno. Morate imati razvijene radne navike.

Razvijaju se nove veštine i stiče novo znanje.
Dobićete priliku da upotrebite teorijsko znanje koje ste stekli tokom studiranja. Kroz praktičan rad možete razviti nove veštine i unaprediti vaše znanje.

Dobro izgleda u vašoj biografiji.
Vaša biografija će izgledati ubedljivije ako navedete više primera kojima ćete dokazati da vladate određenim veštinama.

Mogućnost boljeg izbora profesije.
Sticanjem iskustva u struci dobićete jasnu sliku šta biste želeli da radite u budućnosti, a šta ne.

Obezbedićete sebi posao u struci na vreme.

Poslodavci često koriste radno iskustvo kao obaveznu stavku prilikom otvaranja konkursa. Ako ste bili u prilici da honorarno radite ili volontirate u nekoj firmi, šanse za dobijanje stalnog zaposlenja su vam mnogo veće nego šanse drugih kandidata.

I, na kraju… zarada!

Većina poslova koje biste mogli da radite je plaćena, makar i honorarno. No, nikako nemojte potcenjivati volonterski rad. Bićete na dobitku i tada, jer poslodavci odlično poznaju vrednost volonterskog rada i cene spremnost da se radi bez novčane nadoknade. Osim toga, poslodavci će prepoznati visok stepen motivacije, odgovornost i želju za napretkom

Zašto je svako radno iskustvo dobro?

Svako radno iskustvo je vredno
U slučaju da obezbedite stručnu praksu, imaćete priliku da upotpunite sliku o svojoj budućoj profesiji. Bićete u mogućnosti da razgovarate sa ljudima iz struke i ostvarite korisne kontakte.
Ako niste našli gde ćete ići na praksu, možete, na primer, raditi preko leta u nekoj maloj inženjerskoj firmi. Koliko će vam to biti od koristi, zavisi od posla koji ćete tamo raditi, ali uvak možete preuzeti inicijativu.
Predložite firmi u kojoj radite da osmislite i realizujete tromesečni projekat. To podrazumeva da učestvujete na projektu od početka do kraja i da snosite izvestan stepen odgovornosti za uspešan ishod projekta.

Naučićete mnogo

Najviše o podeli odgovornosti i poslovanju sa ljudima. Rad u kafiću, prodavnici ili trafici najverovatnije nema dodirnih tačaka sa vašom budućom profesijom ali zato može da poboljša vaše snalaženje u radu na više frontova u isto vreme. Bićete u prilici da svakodnevno komunicirate sa različitim ljudima, naučićete kako se vodi ili obučava osoblje, kako se posluje sa dobavljačima i slično.

Ključne sposobnosti koje poslodavci traže

Motivacija i entuzijazam: pokažite da posedujete energiju i entuzijazam za izvođenje projekata u firmi. Pokazatelji su, npr. da ste član nekog stručnog tela kao što je Institut za biologiju, da ste volontirali u nekoj organizaciji čija je oblast rada vezana za vašu buduću struku, ili ste se u nekom periodu svog života angažovali i ostvarili dobre rezultate u oblasti koja Vas interesuje.

Timski rad: dobro sarađujete sa kolegama radi postizanja zajedničkog cilja. Primer je učestvovanje i realizacija grupnog projekta, treniranje grupnog sporta ili rad u nekom odboru.

Komunikacija: odnosi se na veštinu verbalne i pisane komunikacije. Pravi pokazatelji su pohađanje kurseva, prezentovanje, rad na nekoj poziciji koja je fokusirana na korisnike usluga, kao što je na primer, posao prodavca ili radnika u baru.

Fleksibilnost i prilagodljivost: podrazumeva mogućnost da se lako prilagođavate novonastalim situacijama. Lako ćete se prepoznati kao takvi ako ste odlazili na samostalna putovanja, radili honorarane poslove za vreme studija ili uspešno promenili smer.

Inicijativa i produktivnost: u mogućnosti ste da prepoznate i iskoristite dobru priliku, postavite i ostvarite sopstvene ciljeve. Dobar pokazatelj je već stečeno radno iskustvo, organizovanje sopstvenog udruženja ili nekog događaja u dobrovoljne svrhe.

Kako da razvijete svoje veštine?

Pridružite se studentskoj ili sportskoj organizaciji, uključite se u volontiranje, vodite se ličnim interesovanjima i na taj način:

• Naučite da upravljate ili pomažete organizacijama
• Pratite aktuelna dešavanja na Univerzitetu
• Poboljšajte svoje komunikacijske veštine tako što ćete predstavljati svoje ideje drugima; komunicirajte sa ljudima iz različitih društvenih slojeva – neki od njih mogu kasnije biti korisni za umrežavanje.
• Razvijte svoje samopouzdanje tako što ćete upoznati što više ljudi
• Povećajte svoje samopouzdanje – prihvatite rizike i odgovorite na različite izazove
• Iskoristite priliku da budete deo tima koji se bavi rešavanjem problema

Koristite radno iskustvo da…

• proširite stručno znanje tako što ćete istražiti strukturu svog poslodavca, kao i njegove ciljeve i procese rada
• proučite operativne i interpersonalne procedure poslodavca
• se uključite! Nemojte da budete pasivni i da čekate da Vam zatraže pomoć
• istaknite svoje stavove, ali ne zaboravite da poštujete tuđe mišljenje!
• sumirate svoje utiske – napišite kratak izveštaj o tome šta ste postigli i naučili o sebi tokom rada u toj organizaciji.

Studiranje

Studiranje: učenje na fakuletu i van njega

Studiranje ne podrazumeva samo učenje i nadgradnju Vašeg znanja, slušanje predavanja, praktičan rad tokom vežbi i pisanje seminarskih radova. Iako pruža malo slobodnog vremena, studiranje predstavlja šansu da razvijete one veštine koje bi Vam omogućile da se lakše zaposlite. Postoje različite načini da poslodavcima pokažete da posedujete kvalitete koji su njima potrebni – tako što ćete, dok studirate, biti član nekog tima ili raditi nešto korisno za zajednicu. Doprinos u radu udruženja i organizacija, volontiranje ili ostvarivanje nekih od svojih interesovanja takođe mogu učiniti da još više uživate u studentskom životu. Uz to, neke od ovih aktivnosti, mogu doprineti bržem i lakšem zapošljavanju.

Poslodavci su često zainteresovani kako provodite svoje slobodno vreme i kakve ste rezultate postigli, da li imate druga interesovanja osim diplomiranja. Odgovorne pozicije kao što je predsednik nekog udruženja ili vođa tima pokazuju da li posedujete važne liderske veštine, kao što su odgovornost i posvećenost. Radno iskustvo i vannastavne aktivnosti su odličan način da postignete efekat koji će impresionirati poslodavca.

Počnite odmah

Pravo je vreme da uzmete aktivno učešće u izgradnji svoje budućnosti i iskoristite jednostavan pristup Univerzitetskom centru za razvoj karijere i savetovanje studenata. Potrudite se da Vaš studentski život ne postane zaustavna traka, već put ka Vašoj uspešnoj karijeri.

Neverbalni signali

Naravno, u govoru su prisutne i greške, lapsusi, mucanje ili zastajkivanje, kašalj, omaške, nedovršene ili ispravljene rečenice.
Sve ovo nas upućuje na sklonost ka prevari ili jednostavno na – nervozu.

Iz svega navedenog zaključujemo da je govor tela, sa svim svojim oblicima, samo jedna od veština komunikacije. Ključ leži u činjenici da neverbalni signali nisu kompletna i završena poruka. Potrebno je potražiti potvrdu i u drugim signalima. Da bi utisak bio potvrđen, potrebno je uskladiti značenja govora tela sa verbalnom i ostalom komunikacijom. Takođe, potrebno je da se slika uklapa u kompletnu trenutnu situaciju.

Govor tela, očigledno, ima svoje granice i specifičnosti u odnosu na količinu informacija koje može da prenese ili pruži. Ali kad ga savladamo – shvatamo da smo naučili jednu veoma korisnu veštinu.

Naša stvar

Ljudi koji razgovaraju teže da budu okrenuti direktno telom prema telu. Ako pritom govore poverljive stvari, nagnuće se jedan prema drugome. Priđe li im treća osoba, posebno ako je višeg ranga, obično će ustuknuti. Ova pojava se vezuje za tradiciju odmicanja unazad u prisustvu plemstva. A ako je u pitanju zaverenički odnos, ljudi će se prišunjati sa strane, prosto govoreći ovim gestom: „ovo je naša stvar“. Neverovatno je kako je visok stepen ovakvog ponašanja na političkim sastancima i konferencijama.

Govor tela

Na osnovu nečijeg glasa sudimo o starosnoj dobi, polu, privlačnosti, socijalnom statusu i obrazovanju. Glas nam pomaže da odredimo profesiju, da odlučimo da li ćemo nekome verovati ili ne. Tu posmatramo jačinu zvuka, visinu tona, kvalitet glasa, brzinu govora, naglašavanje i akcenat.

Prilikom analize glasa potrebno je obratiti pažnju na nekoliko faktora:

• Da bi zadobili nečije poverenje, jačina glasa ne treba da bude ni prejaka ni preniska. Kada je ton glasa jak stiče se utisak da je u pitanju težnja za dominacijom. Opet, bez obzira na preporuku da smekšamo glas u komunikaciji, posebno u komercijalnim poslovima, previše mek glas upućuje na rezervisanost ili poniznost.
• Ton ne sme biti ni previše grub niti previše umilan (zavodnički). Kao što će grubost u tonu glasa odbiti sagovornika, tako će i umilnost sagovornika navesti na sumnjičavost i pomisao o prevari. Preporuka je da ton bude samouveren, jer kako ćete navesti ljude da vam veruju ako ni vi sami sebi ne verujete?
• Ljudi će imati više poverenja u osobe koje govore ravnomernim tonom, u odnosu na brbljave (nepouzdane), kako se ocenjuju ljudi koji govore prebrzo i slabom dikcijom. Isto važi i za govor bez pauze.
• Ton mora biti stabilan, nikako piskutav. Istraživanja pokazuju da se žene instinktivno priklanjaju muškarcima dubljeg glasa.
• Tokom razgovora treba podvući reči pozitivnog značenja, opet u granicama dobrog ukusa, jer će preterivanje potencirati dominaciju, a ne saradnju.

Fenomeni

Primećeni su i određeni fenomeni vezani za gestove.

Prvi je fenomen eha – kada u grupi ljudi koja razgovara jedna osoba napravi određeni gest, uskoro će i svi ostali učesnici u razgovoru ponoviti isti gest. Ista stvar se dešava prilikom korišćenja određenih reči ili držanja tela, tj. zauzimanja određenog stava.

Drugi zanimljiv fenomen je tzv. gestovna sinhronija. Ona ukazuje na telesne pokrete govornika, koji „plešu“ u ritmu govora. Slušalac će, takođe, pokrete svog tela, svesno ili nesvesno, prilagoditi govorniku. Ovo je posebno interesantno, čak i poželjno, ukoliko sagovornici teže povećanju stepena razumevanja. No, ukoliko je to forsiran pokret – rezultat će biti kontraproduktivan. Čak može dovesti do toga da sagovornik namerno koristi potpuno drugačije gestove i pritom zauzima suprotan stav tela.

Za povećanje stepena saradnje u poslu preporučuje se povećano korišćenje kontakta očima, klimanje glavom u znak razumevanja, naginjanje i okretanje ka sagovorniku, te pozitivni izrazi lica.

Prvi utisak

Kada prvi put sretnemo neku osobu, mi odmah, nesvesno, donosimo sud da li nam se ta osoba dopada ili ne. Shvatićemo da nas privlači lepo ošišana i uredna kosa, visoko čelo, jednaki zubi, jasne oči, lep ten i simetrične crte lica.

Noge otkrivaju

Posebno pažnju treba obratiti na pokrete donjih ekstremiteta, jer se obično svi trudimo da kontrolišemo izraz lica i gornjeg dela tela, posebno ruku. Međutim, donji deo tela može da oda skrivene namere. Ovo je posebno zanimljivo ukoliko posmatramo kretanje stopala. Ukoliko se stopala grče ili se tapka prstima, osoba želi da sakrije određeni stav ili informaciju od drugih. Slično je i prilikom premeštanja sa noge na nogu, grčenja prstiju na nogama ili uzastopnog prekrštanja i odkrštanja nogu. A ukoliko osoba podiže i rotira šake uz pokazivanje dlanova – još jednom proverite da li vam govori istinu.

Verovatno ste čuli da »sektor malih i srednjih preduzeća« nudi dobru priliku za zapošljavanje studenata i diplomaca.

Šta su mala i srednja preduzeća?

Postoji nekoliko definicija malih i srednjih preduzeća. Po jednoj, mikro posao ima 0-9 zaposlenih, mali posao 10-49, a srednji poslovi 50-249 zaposlenih. U Velikoj Britaniji više od 99% svih preduzeća pripada jednoj od ovih kategorija. Istraživanja pokazuju da će u narednih deset godina ovaj sektor obrazovati više od 2 miliona novih radnih mesta. Firme koje ostvaruju veliki profit, takozvane »blue-chip« kompanije, sve više smanjuju svoje kriterije pri zapošljavanju. U isto vreme, sve više mladih ljudi dobija visoko obrazovanje, pa se može reći da će ovaj sektor u budućnosti zapošljavati sve više i više diplomaca.

Zbog čega bi trebalo da radim u tom sektoru?

Studenti često imaju pogrešan stav o malim preduzećima. Ipak, rad u tim preduzećima može vam pružiti priliku za razvijanje novih veština, za sticanje novih iskustava, mnoge izazove i priliku da direktno utičete na uspešnost posla.

Ako postanete deo tima koji broji sedmoro ljudi, u roku od šest meseci možete imati bitan uticaj u donošenju odluka i centralno mesto u timu.

Ako ste zaposleni u malom ili srednjem preduzeću, veće su šanse da radite direkno pod rukovodstvom, ali i u direktnoj komunikaciji sa potrošačima, klijentima ili nabavljačima; da imate veću odgovornost već na samom početku i da direktno doprinosite profitu firme. Takođe ćete imati priliku da steknete različita iskustva, ostvarite svoje ideje u praksi i da imate više kontrole u napretku vaše karijere.

Ali, postoje i loše starne. Možda će vam nedostajati formalna obuka i formalni razvoj karijere – često ćete učiti kroz samo obavljanje posla.

Kako da nađem malo ili srednje preduzeće?

Verovatno niste čuli za većinu preduzeća iz ovog sektora. Ta preduzeća često nemaju dovoljno vremena ili finansija da bi razvila temeljnu strukturu zapošljavanja i sisteme obuke diplomaca. Verovatno nećete naći takva preduzeća u opštim direktorijumima za zapošljavanje diplomaca u cenru za razvoj karijere. Njihove potrebe su često takve da se hitno moraju zadovoljiti. U nekim sektorima zapošljavanja, srednja ili mala preduzeća imaju primarnu potrebu za kadrovima iz oblasti PR-a, zaštite životne sredine, veb dizajna, itd.

Jedan od mogućih pristupa jeste da se najpre odlučite za lokaciju koja vam najviše odgovara, pa da onda potražite u lokalnim novinama slobodna radna mesta. Drugi način je da u relevantnim poslovni udruženjima ili specijalističkim časopisima pronađete imena tih preduzeća.

Zapamtite

Prednosti rada u ovom sektoru jesu, pre svega, sticanje iskustva u različitim poslovima, činjenica da ćete biti »velika riba u malom jezeru« i da ćete verovatno od prvog dana imati veliku odgovornost. Posao u firmi gde ćete poznavati sve zaposlene i sva njihova zaduženja, čini ovu opciju vrednom istraživanja.

Nemojte misliti da male kompanije pružaju male mogućnosti.

Kompletan članak možete preuzeti ovde

Struktura motiva za postignućem

U nekim istraživanjima strukture motiva postignuća (Franceško, Mihić i Bala, 2002) izdvojene su četiri komponente motiva za postignućem. To su: takmičenje sa drugim ljudima, istrajnost u ostvarivanju cilja, ostvarivanje cilja kao izvor zadovoljstva i orijentacija ka planiranju. O istrajnosti smo već govorili, a razmislite da li su vam dovoljno razvijeni i ostali faktori. Da li za motivaciju koristite takmičenje sa drugima? (Napomena: ovakva vrsta motivacije je poželjna samo ukoliko smo sami definisali cilj, odnosno ne osećamo ga kao nametnutog, a takmičenje sa drugima koristimo samo kao „gorivo” za motivaciju. Veći izvor motivacije treba da nam je takmičenje sa samim sobom!) Koliko se takmičite sami sa sobom i koliko koristite veštinu planiranja? Razlike u strukturi motiva postignuća velikim delom ukazuju na to da li je kod osobe samo razvijena želja za postignućem ili osoba ima i sposobnost da bude uspešna. Naime, sem što treba da imamo tendeciju ka postizanju ciljeva, treba da imamo i razvijene sposobnosti da ga ostvarimo – upornost i planiranje.

Ukoliko se nikako ne možete motivisati na obavljanje određenih zadataka, sagledajte ih u široj perspektivi, odnosno proverite da li spadaju u deo vaše vizije. Kako će neobavljanje tih zadataka delovati na ostvarenje vaših dugoročnih ciljeva i da li je vredno odustati? Neprijatnosti će na svakom putu postojati, ne možemo ih izbeći, ali ako radimo zbog stvari do kojih nam je uistinu stalo, pronaći ćemo dovoljno snage da prevaziđemo sve prepreke na putu do cilja.

Šta kada imamo problem sa motivacijom

Pripremali ste se za intervju sa poslodavcem i odvojili dosta vremena na dobro napisan CV, međutim, moguće je da ste napravili neke od grešaka koje ćemo navesti u daljem tekstu. Zbog tih grešaka moguće je da ne dobijete posao za koji ste aplicirali.

Opustili ste se oslanjajući se na svoja prošla impresivna postignuća

Poslodavac će vas zaposliti ako se uveri da ćete učiniti impresivne stvari za njih u budućnosti, a ne samo zato što ste ih uradili u prošlosti. Veoma je bitno da budete svesni te razlike. Potrudite se da razumete zahteve potencijalnog poslodavca. Umesto oslanjanja na činjenicu da ste pohađali elitne škole, da ste imali puno nagrada ili uspešnih projekata iza sebe, povežite svoje iskustvo sa ciljevima koje budući poslodavac želi da postigne. Na primer, ako znate da kompanija planira da se proširi u novom proizvodu, naglasite činjenicu da ste uspešno sproveli projekat koji se tiče tog proizvoda.

Preterivanje ili premalo informacija u CV-ju

Ukoliko ste svestrani, pohađali ste različite kurseve ili bili aktivni na različitim projektima ili poslovima, nema potrebe da sve stavljate u vaš CV. S druge strane, ukoliko ste početnik i nemate radnog iskustva koje biste mogli da stavite u CV, onda je bolje da navedete što više dodatnih aktivnosti u toku studija, kako bi se iz CV-ja videlo da ste osoba koja je vredna, aktivna i svestrana. Treća opcija je da imate dovoljno iskustva u traženoj poziciji, pa u skladu s tim istaknite relevantne informacije, jer su poslodavci najviše zainteresovani za to kako možete pomoći njihovoj kompaniji. Na primer, ako ste psiholog koji se prijavljuje za posao u ljudskim resursima, činjenica da ste završili kulinarski kurs nema potrebe da stoji u CV-ju. Podaci koje navedete u CV-ju treba da ukazuju na to da ste vi prava osoba za konkretan posao, te možete navesti detaljnije one informacije koje su relevantne za posao za koji ste konkurisali.

Nemate profesionalni profil na internetu

Neki poslodavci u obzir uzimaju podatke koji su o vama dostupni na internetu. Ne bi bilo loše da sprovedite pretragu na internetu da biste utvrdili da je lako naći relevantne profesionalne informacije o vama. Kreirajte profile na odgovarajućim sajtovima, poput LinkedIn, jer time možete da ostavite pozitivniji utisak na poslodavca. U pitanju je društvena mreža namenjena isključivo poslu i poslovnoj primeni. Stranica predstavlja neku vrstu vašeg internet CV-ja.

Vaša pojava i imidž

Da li ste se obukli i doterali prikladno za intervju i sastanak? Da li govorite jasno i inteligentno? Da li delujete aljkavo, imate zadah, telo vam je u lošem položaju ili imate čudnu frizuru?

Ukoliko ne obraćate pažnju na detalje vaše pojave, ispeglano odelo, odgovarajuću garderobu, higijenu, poslodavac može s razlogom da se zapita kako ćete obraćati pažnju na detalje i bitne elemente posla.

Kako izbeći odlaganje izvršavanja obaveza?

Najveći broj obaveza koje odlažemo su one neprijatne (ili njihov ishod smatramo neprijatnim). Neprijatna osećanja u suštini treba da nam služe kao izvor motivacije, odnosno kako bismo što kraće trpeli neprijatnost, spremni smo da uradimo određene aktivnosti, da uložimo određen trud, kako bi ona nestala i kako bismo došli do osećaja prijatnosti pri postizanju cilja. Na primer, želite visoku ocenu iz nekog predmeta i radi toga spremni ste da provedete mnogo više sati učeći na uštrb drugih aktivnosti u kojima uživate. Ono što može da se desi je da počnete da odlažete polaganje ispita zbog osećaja suviše velike neprijatnosti (jer u datim momentima uskraćujete sebi slobodno vreme). U tom slučaju, razmislite da li ste zaista doneli odluku da učite za visoku ocenu i šta to za vas znači, odnosno kako ćete odgovarati na svoje druge obaveze i organizovati druge aktivnosti. Ukoliko vam je nagrada, u ovom slučaju visoka ocena, dovoljno motivišuća, bićete spremni da trpite neprijatnosti dok ne stignete do svog cilja.

Ukoliko nam je nešto neprijatno ili nam se prosto ne radi, mrzi nas ili nas ne interesuje posebno, moramo da znamo zašto je to tako kako bismo mogli na to uticati. Pokušajte da razmišljate i o sledećim pitanjima:

1. Osvestite svoje potrebe– šta je to što je vama važno, u čemu uživate ili vam je na bilo koji način značajno?
2. Postavite ciljevei pokušajte da sagledate posledice do kojih će dovesti njihovo ostvarenje, kao i neostvarenje tih ciljeva. Ukoliko naiđete na neke poteškoće u postavljanju ili realizaciji ciljeva, konsultujte se sa nekim, jer ponekad nismo sami dovoljno objektivni i tuđe mišljenje može da bude od velikog značaja.
3. Ne odlažite svoje obaveze, prepoznajte prepreke, utvrdite gde bi i zbog čega moglo da usledi odlaganje realizacije cilja i radite na prevazilaženju tih prepreka.

Nagradite sebe, odajte sebi priznanje bez obzira koliko ono veliko bilo – bilo da kupite sebi neku sitnicu, častite se produženim vikendom ili prosto pohvalite sebe za ostvareni uspeh (a sve u cilju da se motivacija održi ili „pomeri” na sledeći cilj koji ostvarujete).

Intervju

Pored radne biografije (CV-ja), intervju služi kao mogućnost samoprezentovanja, a za poslodavce ima svrhu eliminacije kandidata za koje smatraju da nisu podobni za određeni posao.

Neka od bitnih prvila za uspešan intervju su:

• Trudite se da uvek budete pozitivni, čak i ukoliko je neko iskustvo bilo negativno, pokušajte da iz njega izvučete neku pozitivnu stvar i na taj način ga predstavite.
• Ne iznosite kritike na svoj račun.
• Održavajte kontakt očima
• Budite jasni po pitanju toga šta želite.
• Ne pretvarajte se da nešto znate ukoliko ne znate.
• Tražite objašnjenje ukoliko vam je potrebno.
• Ne pričajte prebrzo, već razgovetno.
• Budite prirodni i probajte da opustite telo.

Priprema za intervju

Ukoliko ste pozvani na intervju, potrebno je da se za njega adekvatno i pripremite. Pre nego što odete na razgovor, saznajte što više o poslodavcu i firmi gde idete na intervju, budite upoznati sa proizvodima i delatnošću firme. Prvi utisak je izuzetno bitan, zato pažljivo odaberite šta ćete obući.
Sa klasičnom odevnom kombinacijom (košulja, sako, pantalone, suknja, itd.) nikad ne možete pogrešiti. Izbegavajte pocepane farmerice, preuske i kratke majice, suknje. Vodite računa da štikle ne budu previsoke, nikako ne obuvajte japanke ili sličnu obuću. Nosite umerene, neutralne boje. Nema potrebe za ogromnim nakitom ili prejakim parfemom, diskretna šminka je dovoljna. Brada i brkovi (ako ne želite da se obrijete) moraju biti uredni.

Potrudite se da stignete pre zakazanog termina na intervju, kako biste stigli da se još jednom preslišate. Ukoliko imate veliku tremu, duboko udahnite i setite se svojih kvalifikacija zbog kojih ste i pozvani na intervju, imajte samopouzdanja, jer ukoliko nastupite nervozni i uplašeni nećete ostaviti dobar prvi utisak.

Desat najčešćih pitanja poslodavaca sa savetima i primerima odgovora:

1.Koje su vaše slabosti?

Nemojte da vas uplaši ovo pitanje, ne morate direktno govoriti o svojim slabostima, već pokušajte da okrenete priču na svoje sposobnosti. Potrudite se da ne spominjete lične kvalitete, nego da govorite o profesionalnim osobinama. „Trudim se da kontinuirano radim na unapređenju ličnih komunikacijskih veština kako bih postao/la bolji prezenter. Nedavno sam završila kurs asertivne komunikacije što nalazim da je veoma korisno iskustvo.“

2. Zašto bismo vas zaposlili?

Ovde se od vas očekujete da sumirate svoje radno iskustvo. „Tokom trogodišnjeg rada u studentskoj organizaciji unapredio sam svoje iskustvo i postigao sam značajan rezultat u ostaviravanju cilja podizanja kvaliteta i broja studenata koji učestvuju u razmeni. Smatram da ovim iskustvom mogu da doprinesem promenama u vašoj kompaniji. Ja sam pouzdana osoba i verujem da bih bio značajan (odličan) deo vašeg tima.“

3. Zašto želite da radite ovde?

Pre razgovora za posao trebalo bi da istražite podatke o preduzeću u koje idete na razgovor. Razmislite šta je privuklo vašu pažnju i šta vas je zainteresovalo za tu kompaniju. Ljudi teže da budu ponosni na preduzeće u kome rade, što možete očekivati i od osobe koja vodi razgovor. Dakle, bilo bi dobro da možete da kažete nekoliko lepih reči o preduzeću. Da li se radi o domaćem ili međunarodnom preduzeću? Koliko zaposlenih ima? Da li je aktivno u zajednicii? Da li su proizvodi i usluge odgovarajućeg kvaliteta? Kakva je misija kompanije i koje su njene vrednosti? „Zainteresovana sam za posao u vašem preduzeću zbog toga što vi vrednujete našu zajednicu i zbog toga što su vam vaši zaposleni važni. Često u novinama piše da učestvujete u akcijama očuvanja okoline, kao i da podržavate akcije pomoći osobama sa posebnim potrebama. Vaši zaposleni imaju visoko mišljenje o preduzeću i proizvodima. Sve su to kvaliteti koji su meni kao zaposlenoj važni.“

4. Koji su vaši ciljevi?

Nemojte se upuštati u priču o svojim ciljevima u narednih 10 godina, svedite priču na kratkoročne ciljeve i, ako možete, povežite neke od njih sa dotičnom firmom. Ponekad je mnogo bolje da pričate o kratkoročnim ciljevima, nego da se upetljavate u dugoročne. „Moj neposredni, trenutni cilj je da dobijem posao u kompaniji koja teži da se razvija i širi. Moji dugoročni ciljevi će zavisti od toga u kom smeru se kompanija razvija.“

5. Zašto ste napustili vaš prethodni posao?

Trudite se da ne govorite loše o prethodnom poslodavcu, već da u kratkim crtama kažete razlog napuštanja posla. Ako ste trenutno nezaposleni, navedite razloge tako da ih pozitivno predstavite: „Uspeo sam da ostanem u prva tri kruga smanjenja zaposlenih, ali sam u četvrtom krugu koji je uključivao 20% redukcije i ja dobio otkaz. “Ako ste trenutno zaposleni, fokusirajte se na to šta želite od novog posla: „Posle dve godine rada odlučio/la sam da se prebacim u kompaniju koja je fokusirana na timski rad kako bih proširio/la svoje iskustvo.“

6. Koje biste veštine vi doneli na ovaj posao, koje drugi kandidati ne poseduju?
   Nema potrebe da ponavljate podatke iz svoje biografije, pokušajte da pronađete nešto što bi vas zaista izdvojilo od ostalih kandidata. Razmišljajte van okvira.Ne ponavljajte svoju biografiju ili tipične osobine koje svako pominje – jake komunikacione veštine, timski igrač, vredan radnik i tako dalje. Ovo je vaša šansa da se stvarno izdvojite.Budite ubedljivi kako bi vas poslodavac zapamtio. „Bio sam pod mentorstvom jednog od najboljih prodavaca u našoj privrednoj grani. On me je naučio da je najbolji način da se pobedi da se načini nešto što konkurencija nije smislila. Zato sam premašio svoju prodaju za više od 150% svakog meseca za 12 uzastopnih meseci. Upravo to je veština koja će vam doneti novac i to me čini najboljim kandidatom za ovaj posao.“ž

7. Koje su tri pozitivne karakteristike koje bi vaš bivši šef rekao za vas?
   Ukoliko možete, pozovite se na preporuke bivšeg šefa, nemojte se previše hvaliti. Ovde je najbolje da iskoristite pohvale šefa na vaš rad i uspešnost i da ga citirate. Ovo je najbolji način da se sami hvalite, ali kroz tuđe reči.

„Moj šef misli da sam ja najbolji dizajner koga je on ikada imao. Znao je da može da se osloni na mene i voleo je moj smisao za humor.“

8. Koliku početnu platu očekujete?

Ovo je trik pitanje. Ako možete, nemojte prvi spominjati platu, ali ukoliko vas to poslodavac pita, prethodno se informišite koliko se takvo radno mesto plaća. Ovde je reč o trik pitanju! Ovde uvek možete razgovor okrenuti u svoju korist, tako da vam poslodavac kaže prvu visinu plate. Potrudite se da ne budete vi ti koji će prvi izneti očekivani iznos plate ili dnevnice. Umesto toga, nudimo vam neka pitanja koja vi možete postaviti kako biste dobili više informacija i komentare koje možete primeniti: „Kolika je plata za slične poslove u vašoj kompaniji?“; „Koliko inače plaćate nekoga sa mojim kvalifikacijama?“; „Siguran sam da se možemo dogovoriti o nekoj razumnoj svoti kada dođe vreme za to“. Informišite se o donjoj i gornjoj granici raspona plate za vaš profil u okruženju. Ukoliko na ova pitanja morate da odgovorite brojkom, držite se okvirnog, a ne tačno definisanog iznosa. „Mišljenja sam da se plata za posao koji ste opisali kreće u rasponu od ___ do ____ dinara.“

9. Koje su vaše ključne osobine?

Počnite od osobina koje zahteva dato radno mesto. Pripremite svoj odgovor tako što ćete razmišljati o veštinama koje su najvažnije za posao za koji ste konkurisali. Pogledajte opis posla, identifikujte dužnosti i spisak veština potrebnih za obavljanje te dužnosti. Sada napišite pasus pomoću tih veština.
„Primetio sam da ste nedavno otvorili predstavništvo u Madridu. Moj deda je emigrirao iz Španije, a dok sam odrastao govorio se španski u mojoj kući. Ja sam potpuno dvojezičan, govorim sasvim dobro i engleski i španski. Takođe, često sam putovao u Španiju sa svojom porodicom. Tako da sam upoznao i špansku kulturu. Sa svojom diplomom MBA mogu da radim i u Madridu što bi vam bilo korisno.“

10. Kad ste bili najzadovoljniji na svom poslu?

Osoba koja vodi intervju tj. poslodavac želi da zna šta vas motiviše. Bilo bi najbolje kada biste mogli da date precizan primer kada ste bili motivisani, uzbuđeni oko posla, kako bi poslodavac dobio jasnu sliku vaših preferencija. „Bila sam veoma zadovoljna na prethodnom poslu kad sam radila direktno sa mušterijama i rešavala njihove probleme. Ovo je bio veoma bitan deo posla za mene.“

Poslodavac vas na kraju intervjua može pitati da li vi imate neko pitanje, evo predloga šta biste vi njega mogli da pitate: „Da li je moguće promeniti funkcije?“ i „Da li vaša poslovna politika ohrabruje takve promene?“; „Da li šaljete vaše menadžere na posebne kurseve radi usavršavanja?“; „Koliko često ću biti premeštan s jednog posla na drugi?“; „Razumeo sam da vaša firma ima poseban sistem nagrađivanja.“; „Da li ću imati priliku da koristim strani jezik na radnom mestu?“; „Da li ću raditi u timu i da li će u timu biti i drugih mladih diplomaca?“

Različiti tipovi razgovora za posao

Postoje različiti vidovi intervjua.

Prvi intervju, po pravilu, traje oko 30–40 minuta gde ćete se najverovatnije susresti sa jednim ili dva člana komisije.

Panel intervju. Ovaj vid intervjua vodi nekoliko ljudi koji su na nekin način u bliskoj vezi sa radnim mestom za koje konkurišete. Najverovatnije će razgovoru prisustvovati i neko iz odeljenja za ljudske resurse i vodiće računa o tome da se poštuje predviđena procedura. Kada vas intervjuiše više ljudi, vodite računa o tome da održavate kontakt očima sa svim ispitivačima, ali svoje odgovore upućujte, pre svega, onome ko vam je to pitanje postavio.

Tehnički intervju se javlja uglavnom na konkursima za poslove iz oblasti nauke, tehnike i inženjeringa. Cilj ove vrste intervjua je da poslodavac proveri znanje osoba koje konkurišu za neko radno mesto.

Telefonski intervju Ovaj metod se sve više koristi. Poslodavci ga koriste kao metod prve selekcije. Ključ uspeha ovde leži u tome da se na neki način nadomesti nedostatak neverbalne komunikacije. Prijatan osmeh će vam pomoći da date pravi ton vašem glasu, ali ipak vodite računa da ne zvučite previše neformalno.

Ako uspešno prođete prvi deo intervjua, verovatno ćete biti pozvani u drugu fazu koja se obično naziva Centar za procenu. Druga faza se sastoji od mešavine individualnih i grupnih zadataka. Ona uključuje i mogućnost za druženje i upoznavanje. Ako je u pitanju ovo drugo, i dalje je u igri procenjivanje od strane poslodavca, pa vodite računa o vašem ponašanju i neformalnim razgovorima.

Priprema za javni nastup

Šta je potrebno znati pre pripreme javnog nastupa ili prezentacije?

• Znati ko će vam biti publika/auditorijum. Prezentacija je interaktivni dijalog između publike i vas. Koliko publika zna o temi? Šta očekuju od prezentacije?
• Koncipirati osnovnu ideju i svrhu vašeg govora. Nije isto ako želite nekoga o nečemu da informišete ili ako nekoga treba u nešto da uverite.
• Razjasniti ideje i svrhu povezujući je sa naslovom teme.
• Shvatite kontekst (okolnosti) prezentacije. Ako ste u prilici, saznajte nešto više o okolnostima u kojima ćete držati govor. Da li je prilika zvanična ili nezvanična? Ko će i da li će neko pričati pre i posle vas? Koliko ćete vremena imati za prezentaciju? Da li ćete svoj govor morati da prilagodite fizičkim uslovima okruženja?
• Oslonite se na prethodnike, istražujući govore ljudi koje ste ranije slušali ili nađite druge govore iz različitih izvora.

Postavite sebi pitanja:

• Koja je svrha govora?
• Šta slušaoci očekuju?
• Šta vi očekujete?
• Šta želim da slušaoci zapamte?

Izbegavanje tipičnih grešaka

• Ne znate šta se od vas očekuje. Zapitajte se šta publika želi da čuje i o čemu misli da ćete govoriti.
• Vodite računa o tome da se obučete pristojno.
• Pričajte bez prekida u govoru i oklevanja, ali ne suviše brzo, ni suviše sporo.
• Gledajte publiku – ne prekrivajte lice. Gledajte u nekoliko prijateljskih lica, a ne upadljivo u nekoga ili u audio-vizuelna sredstva, kroz prozor, u plafon i slično.
• Isključite svoj mobilni telefon.
• Vodite računa o utrošenom vremenu.

Uvek ponesite rezervnu prezentaciju (na CD rom-u i na USB-u) za slučaj da nastane neki tehnički problem.

Greške pri traženju posla

Pripremali ste se za intervju sa poslodavcem i odvojili dosta vremena na dobro napisan CV, međutim, moguće je da ste napravili neke od grešaka koje ćemo navesti u daljem tekstu. Zbog tih grešaka moguće je da ne dobijete posao za koji ste aplicirali.

Opustili ste se oslanjajući se na svoja prošla impresivna postignuća. Poslodavac će vas zaposliti ako se uveri da ćete učiniti impresivne stvari za njih u budućnosti, a ne samo zato što ste ih uradili u prošlosti. Veoma je bitno da budete svesni te razlike. Potrudite se da razumete zahteve potencijalnog poslodavca. Umesto oslanjanja na činjenicu da ste pohađali elitne škole, da ste imali puno nagrada ili uspešnih projekata iza sebe, povežite svoje iskustvo sa ciljevima koje budući poslodavac želi da postigne. Na primer, ako znate da kompanija planira da se proširi u novom proizvodu, naglasite činjenicu da ste uspešno sproveli projekat koji se tiče tog proizvoda.

Preterivanje ili premalo informacija u CV-ju

Ukoliko ste svestrani, pohađali ste različite kurseve ili bili aktivni na različitim projektima ili poslovima, nema potrebe da sve stavljate u vaš CV. S druge strane, ukoliko ste početnik i nemate radnog iskustva koje biste mogli da stavite u CV, onda je bolje da navedete što više dodatnih aktivnosti u toku studija, kako bi se iz CV-ja videlo da ste osoba koja je vredna, aktivna i svestrana. Treća opcija je da imate dovoljno iskustva u traženoj poziciji, pa u skladu s tim istaknite relevantne informacije, jer su poslodavci najviše zainteresovani za to kako možete pomoći njihovoj kompaniji. Na primer, ako ste psiholog koji se prijavljuje za posao u ljudskim resursima, činjenica da ste završili kulinarski kurs nema potrebe da stoji u CV-ju. Podaci koje navedete u CV-ju treba da ukazuju na to da ste vi prava osoba za konkretan posao, te možete navesti detaljnije one informacije koje su relevantne za posao za koji ste konkurisali.

Nemate profesionalni profil na internetu 

Neki poslodavci u obzir uzimaju podatke koji su o vama dostupni na internetu. Ne bi bilo loše da sprovedite pretragu na internetu da biste utvrdili da je lako naći relevantne profesionalne informacije o vama. Kreirajte profile na odgovarajućim sajtovima, poput LinkedIn, jer time možete da ostavite pozitivniji utisak na poslodavca. U pitanju je društvena mreža namenjena isključivo poslu i poslovnoj primeni. Stranica predstavlja neku vrstu vašeg internet CV-ja.

Vaša pojava i imidž

Da li ste se obukli i doterali prikladno za intervju i sastanak? Da li govorite jasno i inteligentno? Da li delujete aljkavo, imate zadah, telo vam je u lošem položaju ili imate čudnu frizuru?
Ukoliko ne obraćate pažnju na detalje vaše pojave, ispeglano odelo, odgovarajuću garderobu, higijenu, poslodavac može s razlogom da se zapita kako ćete obraćati pažnju na detalje i bitne elemente posla.

Koja praksa je najbolja za Vas?

Ne postoji savršena praksa! Ali, uvek možete da pronađete onu koja se najbolje slaže sa Vašim postavljenjim ciljevima, a zatim stečeno iskustvo iskoristite za privlačenje pažnje budućih poslodavaca.

Uzmi ili ostavi?

Kako proceniti vrednost određene prakse, naročito kada još niste svesni svojih mogućnosti? Možete da razmotrite sve kriterijume, na primer zarada (ili nedostatak iste) može biti jedan od njih. Pored zarade postoje i sledeća pitanja koja su ključna za odabir određene prakse:

1. Koja iskustva ćete steći tokom prakse?

Ovo pitanje je posebno važno da postavite sebi kada se odlučujete između opšte prakse u velikoj, poznatoj kompaniji i specijalizovane prakse kod manje poznatog poslodavca.

Veoma često, studenti su uzbuđeni zbog dobijanja šanse za rad u poznatim kompanijama da ponekad i ne ostavare ciljeve same prakse, kao što su: sticanje iskustva, primena sopstvenog znanja i veština, samoprofesionalni razvoj i komunikacija sa stručnjacima iz date oblasti itd. U budućnosti, studenti će doći u priliku da na intervjuu za posao razgovaraju o iskustvima sa prakse, gde samo ime kompanije neće imati ključan uticaj.

2. Ko će Vam biti mentor?

Mentor ima veliki uticaj na iskustvo koje student stiče prilikom stažiranja. Zato je važno da se studenti pre same prakse raspitaju o mogućim mentorima. Postoji mogućnost da je neko od Vaših kolega već bio na praksi za koju i Vi konkurišete i imao istog mentora, ili ga možda neko od Vaših profesora poznaje. Ukoliko je to slučaj, trebalo bi da postavite sledeća pitanja:

• Koliko dugo je ta osoba u ulozi mentora.
• Koliko praktikanata po jednom semestru ta osoba nadgleda.
• Koji je njegov način rada.
• Vrste projekata koje dodeljuje praktikantima.
• Koliko praktikanata je mentor do sada preporučio za stalni posao u kompaniji.

Iskusniji mentor će omogućiti praktikantima mogućnost za učenje i povezivanje, dodeljivati projekte koji zahtevaju odgovornost i davati konstruktivnu ocenu i kritiku o radu praktikanta.

3. Koje ključne veštine ćete naučiti?

Ovo pitanje je komplikovanije nego sto zvuči, pošto sa jedne strane zavisi od organizacije i Vašeg mentora, koliko će Vam pružiti šansu za sticanje osnovnih veština koje su Vam potrebne za Vašu karijeru, a sa druge strane od Vas zavisi dalje usavršavanje.

Uvek možete da izrazite spremnost za dodatni rad, raspitate se o projektima u kojima možete da učestvujete ili da pripomognete u pripremanju PowerPoint preznatacija. Skoro svaka praksa je dobar temelj za sticanje iskustva, znanja i veština koje su Vam potrebne za dalji razvoj.

Ali kako da znamo koja iskustva i veštine će se prilikom traženja posla vrednovati? Uvek se možete informisati na sajtovima kao što je sajt Univerzitetskog centra za razvoj karijere i savetovanje studenata i sl. Potrudite se da saznate koja su to iskustva i veštine koje određene kompanije zahtevaju, a zatim razvijajte te veštine tokom Vaše prakse.

Nećete biti u mogućnosti da steknete baš sve potrebne veštine ali ako postavite prava pitanja i saznate odgovore na njih, pronaći ćete praksu koja savršeno odgovara razvoju Vaše karijere.

Ključni elementi potrage za poslom

S obzirom na svu potrošenu energiju i stres kao posledicu stalne kritike vaše biografije (CV), praćene neizbežnim rundama prepravki, jedino je ljudski za vas zaključiti: “Dosta više! Živeću bez da iko procenjuje moj rad u narednih, recimo, deceniju ili tako nešto!”

Ali bez obzira koliko je dobra Vaša biografija, morate se suočiti sa istinom „lovca na posao”: sam po sebi, vaš CV vam neće ponuditi posao niti priliku za posao.

Evo nekoliko ključnih elemenata potrage za poslom koje biste trebali detaljno razmotriti:

Vaše propratno pismo

Za većinu poslodavaca, vaše propratno pismo je prva stvar koju vide u vezi sa Vama. Međutim, ono im se nikako neće svideti ukoliko obiluje gramatičkim ili sadržajnim greškama, ili ukoliko je uopšteno ili žargonski napisano.„Vaše propratno pismo bi trebalo da bude vaša priča – šta vas čini jedinstvenim i savršenim za posao” kaže Bred Karš, autor Ispovesti direktora regrutacije.

Vaše veštine intervjuisanja

Improvizovani intervju vam omogućava da vežbate vaše veštine sa savetnikom za karijeru, poverljivim prijateljem ili kolegom koji mogu da kritikuju vaše držanje i odgovore na pitanja pod pritiskom. Možete čak i da snimite kamerom tako da kasnije možete sami da analizirate iz drugog ugla.

Vaša pojava i imidž

Da li ste se obukli i doterali prikladno za intervju i sastanak? Da li govorite jasno i inteligentno? Da li imate zadah, telo u lošem položaju ili čudnu frizuru? „Ukoliko ne obraćate pažnju na detalje vaše pojave – ispeglano odelo, odgovarajuća garderoba, higijena – poslodavac može s razlogom da se zapita kako ćete obraćati pažnju na detalje i bitne elemente posla,” kaže Pamela Holand, koautor Upomoć! Da li je to potez ograničavanja karijere?

Taktike traženja posla

Veb sajtovi sa ponudama za poslove i savete u karijeri Vam pomažu da se koncentrišete na „online” pretragu posla. Međutim, imaćete mnogo više uspeha ukoliko proširite svoju pretragu, pogotovo ukoliko uključite mnoštvo aktivnosti izgradnje mreže kao što su: informacioni intervjui, uključivanje u profesionalne organizacije i traženje saveta od porodice, prijatelja i kolega. Istraživanja pokazuju da 64% isptanika iskazuje da su novi posao našli preko interneta.

Meta vaše pretrage

U vašoj potrazi za poslom, možda sve radite ispravno osim najvažnije stvari: traženje posla koji bi se poklopio sa vašim obrazovanjem, iskustvom, veštinama, sposobnostima i interesima.

Ko odlučuje šta se sa čim poklapa?

Konačno, to je poslodavac, ne vi. Ukoliko poslodavac misli da ste konkurisali za posao koji je iznad ili ispod vaših sposobnosti, bićete isključeni u žurbi – bez obzira koliko dobar vaš rezime bio.

Šta nakon diplomiranja?

Da li ste spremni za ono što Vas čeka nakon završetka visokog obrazovanja? Da li ćete biti sposobni da se usredsredite na traženje posla i na kraju, na Vaš prvi posao? Odgovorite na sledećih šest pitanja da saznate.

Da li znate šta želite?

Možete pomisliti da će poslodavci ceniti Vaš “Spreman/na sam da radim ili učim bilo šta” pristup nalaženju posla. Ipak, većina poslodavaca će to protumačiti kao “Ja sam očajan” ili “Ja nemam cilj, tako da samo ciljam na bilo šta što naiđe”.

Ako niste sigurni koju vrstu posla želite da obavljate, vreme je da poradite na tome sa karijernim savetnikom na Vašem fakultetu. Sa njim možete uraditi test profesionalnih interesovanja i naučiti kako i zašto informativno intervjuisanje može da Vam pomogne da otkrijete svoj cilj, razgovarajući o svojim brigama sa nekim ko je obučen da Vam pomogne.

Da li imate iskustva?

Poslodavci traže dokaz da ste stekli iskustvo u svojoj profesionalnoj oblasti, kroz praksu, kooperacije, honorarne poslove, sa punim radnim vremenom ili čak putem volontiranja. Ako još uvek nemate ovakvu vrstu iskustva, možete se kladiti da mnogi od vaših vršnjaka imaju i verovatno će imati prednost u odnosu na Vas u nalaženju svog prvog posla.

Ali ne očajavajte ako vam nedostaje iskustvo. Možete ga dobiti odmah ili nakon što diplomirate radeći praksu, volontiranje ili honorarne poslove.

Da li dobro poznajete svoju profesionalnu oblast?

Zamislite da odete na intervjuu i kažete: „Ja volim ovu oblast i znam mnogo o tome – zato želim da se bavim njome“. Intervjuer odgovara rečima: „Zanimljivo. Recite mi šta znate.“. Ukoliko ne znate da „beknete“ tom trenutku, Vi ste u nevolji.

Kada ste odabrali polje svog budućeg rada, pažljivo ga proučite kako bi potencijalni poslodavci znali da ga razumete. Istražujte glavne profesionalce te oblasti čitajući industrijske publikacije, posećujući veb sajtove u vezi te industrije, učestvujte u stručnim organizacijama i prisustvujte njihovim konferencijama i seminarima.

Da li imate ubedljivu radnu biografiju (CV)?

Možete biti najbolji kandidat za posao kojeg je svet ikada video. Ali ako sebe ne ispromovišete efikasno u Vašoj radnoj biografiji i motivacionom pismu, to niko neće saznati.

Zato učinite svoj rezime najboljim što može biti. Prilagodite ga svakom konkretnom poslu koji tražite, pazite se najčešćih grešaka i budite sigurni da dokument izgleda dobro dok se čita. Saznajte kako možete da sastavite pristojnu biografiju, čak i kao ste nedavno diplomirali.

Možete li dokazati sve što ste napisali o sebi u CV-ju i rekli na intervjuu?

Poslodavci su susreli sve vrste kandidata, uključujući i neke koji su lagali o svojim dostignućima.
Prirodno je za poslodavce da budu malo skeptični. Zato morate da efikasno dokažete sve što ste tvrdili u Vašem rezimeu ili u razgovorima podržavajući to konkretnim primerima. Još bolje, postavite na internet Vaš karijerni portfolio koji dokazuje Vaše prethodne uspehe.

Da li ste spremni za to kako čudan realan svet može biti?

S vremena na vreme, stvarni svet može da bude veoma čudno mesto, zbog različith ličnosti ljudi, agenda i radnih stilova. Na primer, odluke koje treba da se zasnivaju na materijalnim informacijama i logici se ponekad zasnivaju na kancelarijskoj politici. I Vaš uspeh na poslu (ili izostanak istog) će zavisiti od toga koliko umete sa ljudima kao i od Vaših tehničkih sposobnosti. Zato budite spremni da budete procenjivani ne samo na osnovu dostignuća u vezi Vašeg posla, kao i da Vi sudite drugima ne samo na osnovu njihovih poslovnih dostignuća.

Za mnoge, postdiplomski svet može biti stresan i uzbudljiv u isto vreme. Možete da smanjite svoju anksioznost i maksimizirate svoj krajnji uspeh idući otvorenih očiju i psihički potpuno spremni za sve izazove koji Vas očekuju.

Kako donosimo odluke

Razmislite o nekoj odluci koju ste ranije doneli – na primer, kada ste odlučivali koji fakultet da upišete. Setite se kako je tekao proces donošenja odluke. Na koji način ste prikupljali informacije? Na koji način ste izabrali jednu od mnoštva opcija? Ukoliko ste imali problema u donošenju odluka u prošlosti, to možete da izmenite korišćenjem drugačijeg pristupa. Vidite navedene stilove donošenja odluke i pokušajte da identifikujete svoj dominantni stil:

1. Intuitivno.Odlučujete se za jednu od opcija uzimajući u obzir, pre svega, svoje dotadašnje iskustvo i intuitivno dolazite do pretpostavke koja opcija predstavlja najbolje rešenje. Razmislite koliko je vaša intuicija bila pouzdana. Mada se delom zasniva na znanju i iskustvu, ona vrlo često može dovesti do pogrešne odluke.
2. Logički.Sistematski pristup – razmatrate sve argumenate: za i protiv. Taj pristup može biti od pomoći pri određivanju vlastitih prioriteta, kada je neophodno da se odlučite za jednu od mnoštva opcija.
3. Razgovarajući sa nekim.Potrebno vam je da nekom saopštite svoje misli, kako biste i sami stekli jasniji uvid u opcije koje vam se nude. Razgovor sa savetnikom za vođenje karijere ili sa nekim ko vas dobro poznaje može vam pomoći da donesete odluku. Dobar savet vam može pružiti i neko ko je takođe morao da prođe kroz proces donošenja slične odluke.
4. Dvoumljenjem.Potrebno vam je dosta vremena da razmislite pre nego što se odlučite za jednu od opcija. Prikupljate podatke sve dok niste sasvim sigurni da ne možete pogrešiti. Ovaj metod je dobar jer će odluka koju konačno donesete biti temeljno promišljena. Ipak, bilo bi korisno da odredite datum do kada morate doneti odluku, jer postoji opasnost da preterate sa odugovlačenjem i da se izgubite količini podataka.
5. Testiranjem mogućih opcija.Odlučujete se za jednu opciju tek pošto u praksi proverite šta sve ta opcija podrazumeva. Sticanje relevantnog radnog iskustva ili razgovor sa nekim ko se bavi poslom za koji ste zainteresovani, može vam pomoći da donesete pravu odluku.

Prepreke kod odlučivanja

Donošenje odluke u vezi sa karijerom nije jednostavno. Verovatno ste i sami svesni faktora koji vam otežavaju donošenje odluke. Zabrinutost za sadašnjost, na primer, može u znatnoj meri da oteža naša razmišljanja o budućnosti. Pokušajte da identifikujete prepreke koje važe za vas. To će biti prvi korak u prevazilaženju tih prepreka.

Negativan stav može dodatno uticati na proces donošenja odluke.

On može poticati od:

• nedostatka samopouzdanja;
• straha od posledica donošenja bilo koje odluke;
• netačnih ili nepotpunih informacija i nestručnih saveta koji otežavaju vašu procenu;
• pretpostavke da je ono što želite van domašaja.

Najčešće, te prepreke nisu proizvod realnih okolnosti, već su rezultat naše nesigurnosti ili odbijanja da se preuzme odgovornost. Potrudite se da preformulišete negativne stavove i pretvorite ih u pozitivne.

Ako je strah ono što prepoznajete kao problem, korisno je da razmislite šta je najgore što se može dogoditi ako se vaši strahovi obistine. Od velike pomoći može biti razgovor sa savetnikom za vođenje karijere, koji će vam pravim savetima i informacijama pomoći da steknete realna očekivanja, ali i bolji uvid u sopstvene sposobnosti.

Objektivne okolnosti i spoljašnji pritisci mogu dodatno opteretiti i usporiti proces donošenja odluke. Stres i briga koju uzrokuju finansijski, porodični i zdravstveni problemi često nas demotivišu i ne dozvoljavaju nam da se usredsredimo na razvoj karijere. Očekivanja drugih su takođe faktor koji, svesno ili nesvesno, deluje na nas, baš kao i nedostatak samopouzdanja i nesigurnost zbog porekla, pola, nacionalnosti i veroispovesti.

Istraživanje profesionalnih interesovanja

Aktivnosti u kojima uživamo mogu da budu dobri indikatori naših interesovanja. Interesovanja se definišu kao spremnost za bavljenje određenim poslovima koji nam pričinjavaju zadovoljstvo. Razmislite o aktivnostima u kojima najviše uživate, bilo da su one vrsta hobija, aktivnosti koje obuhvataju slobodno vreme, obaveze na fakuletu, profesionalnoj praksi ili na poslu.

Jedan od načina da savladate raznolike opcije posla i vaših interesovanja je da razmislite o Holandovom opisu „Ličnost i radna sredina“.

On sve poslove stavlja u šest radnih okruženja, a to su:

1. Realistično: rad sa stvarima i objektima; mašine, posao na terenu, tehničke aktivnosti, inženjerstvo, itd. Osobe sa realističnim interesovanjima vole praktične probleme i rešenja, a uživaju da rade napolju, kao i sa životinjama, alatima, mašinama.
2. Istraživačko:rad sa idejama više nego sa ljudima; naučni rad, analize i slično. Vole aktivnosti koje uključuju rad sa idejama, činjenicama i rešavanjem problema.
3. Umetničko:rad koji uključuje umetničke aktivnosti kao što su reklame, crtanje ili slikanje, pisanje ili izvođenje muzike, pisanje knjiga, dekoracija, itd. Vrednuju samoizražavanje, a ne vole strukturu.
4. Društveno:pomoć ili usluga drugima; obrazovanje, savetovanje, rad sa ljudima. Uživaju u poslovima koji podrazumevaju komunikaciju sa drugima i građenje bliskih odnosa.
5. Preduzetničko:tržišne usluge, poslovni menadžment, trgovina, turistički agenti, advokatura. Osobe sa preduzetničkim interesovanjima cene prestiž i status, vole da obavljaju poslove gde do izražaja dolazi veština ubeđivanja, donošenja odluka predvođenja drugih.
6. Konvencionalno:radne aktivnosti koje podrazumevaju rad sa podacima, menadžment, kancelarijski posao, računovodstvo, itd. Osobe sa konvencionalnim interesovanjima vole strukturu, red, pravila, propise, jasne granice autoriteta, preferiraju rad sa podacima radije nego sa idejama, a važna im je samokontrola. Vrednuju prestiž i status.

Upoznajte sebe

Istraživanja su pokazala da one osobe koje su u najvećem stepenu zadovoljne svojim profesionalnim izborom, nalaze posao podudaran sa svojim interesovanjima, sposobnostima i vrednostima.

Kvalitet vašeg izbora u vezi s profesionalnim ciljevima zavisi od kvaliteta vašeg znanja o sebi i o poslovnom svetu.

Vaš izbor karijere će, verovatno, postajati jasniji kako vaše potrebe ili želje postaju jasnije vama. Istražite šta volite ili ne volite, otkrijte svoje talente, sposobnosti, vrednosti, interesovanja, vaše snage i slabosti. Ovakvo istraživanje uključuje i pitanja o tome šta želite da postignete u karijeri i životu. Ove informacije o vama samima pomoći će vam da donesete odluke iznutra pre nego što krenete dalje.

Ovakvo istraživanje i analiza ličnih osobina treba da ima za cilj kombinaciju vaših interesovanja, sposobnosti i vrednosti koje su u vezi sa svetom rada, a koje utiču na vašu efikasnost, osećaj uspeha i sreće. Što je veće preklapanje između vrednosti, interesovanja, sposobnosti i posla koji se obavlja, to je veća verovatnoća da ćete biti zadovoljni na radnom mestu.

Utvrđivanje ciljeva i plana aktivnosti

Ovde treba utvrditi najvažnije ciljeve u karijeri koje želite da postignete, resurse koji su vam na raspologanju, prepreke koje se mogu javiti, sredstva koja su vam potrebna, kao i drugačije mogućnosti u postizanju ciljeva. Odlučite o kakvom cilju ili odluci je reč (na primer: izbor smera na fakultetu, izbor ili promena posla, dobijanje unapređenja). Plan treba da uključuje mogućnosti uklanjanja utvrđenih slabosti i nedostataka u veštinama, kao i smernice za sticanje novih znanja. S obzirom na to da razvoj karijere danas nužno pretpostavlja doživotno učenje i stalnu fleksibilnost, plan bi trebalo da sadrži nekoliko ključnih kategorija za razvoj veština i znanja. Plan aktivnosti, takođe, treba da uključuje i pripremu za promene i nove pravce u razvoju karijere.

Potrebno je utvrditi kratkoročne i dugoročne ciljeve. Dugoročni ciljevi mogu biti široko definisani kao, na primer, menadžerski posao, ekonomska sigurnost ili stabilan porodični život. Široko postavljene dugoročne ciljeve treba operacionalizovati kroz niz konkretno vremenski određenih ciljeva i koraka. Na primer, cilj može biti završavanje specijalističkih kurseva i sl.

Ciljevi treba da budu postavljeni po modelu SMARTER (smarter, engl., pametnije):

Specific (specifičan) – Cilj treba da je jasan i sažeto postavljen.

Measurable (merljiv) – Cilj bi trebalo da možete da izmerite, na primer, ocenom na skali od 1 do 10.

Achievable (dostižan) – Ciljeve ne treba postavljati ni suviše visoko, ni suviše nisko, odnosno oni treba da budu u skladu sa vašom situacijom, sposobnostima i trenutnim resursima.

Relevant (relevantan) – Cilj treba da je za vas značajan.

Time-bound (vremenski omeđen) – Treba da ima vremenske granice ostvarenja.

Exciting (uzbudljiv) – Kako bi vas motivisao, cilj treba da je za vas uzbudljiv.

Rewarding (nagrađujuć) – Trebalo bi da imate osećaj nagrade prilikom ostvarenja tog cilja.

Prve ideje o karijeri

Kada mislite o svojoj budućoj karijeri, koristan početni korak je da razmislite o tome šta želite od posla i šta imate da ponudite svom poslodavcu. Ova vežba će vas naterati da razmišljate i može biti korisna osnova za razgovor sa savetnikom za karijeru, ako nemate ideju šta želite da radite. Isto tako, ako imate neku ideju, to bi moglo da vam potvrdi da razmišljate u pravom smeru. U ovom stadijumu, nije cilj da vam vežba obezbedi sve odgovore.

ISPITIVANjE VEŠTINA

Poslodavci traže određene veštine u svojim ispitanicima. Pogledajte listu ispod. Koje reči opisuju vas? Pronađite sopstvene reči koje biste dodali na listu. Kakvim dokazima možete da potkrepite svoj CV?

Veštine sa ljudima

Vođa, motiviše ljude, pomagač, orijentisan ka mušterijama, kooperativan, utiče na ljude, ume da prezentuje, empatičan, diplomata, pruža podršku, komunikativan, ume da sluša druge, pregovarač, inicijator, trener.

Veštine oslanjanja na vlastite snage

Pouzdan, inicijator, ambiciozan, domišljat, planira, ume da odredi prioritete, organizator, sarađuje sa drugim ljudima, ubedljiv, pregovarač, istrajan, voljan da uči, lako donosi odluke, vođen određenim ciljem.

Opšte veštine

Lako rešava probleme, rukovodilac projekta, kreativan, istraživač, kompjuterski obrazovan, prilagodljiv, dobar u računskim radnjama, analitičar, poslovan, preduzetnik, pisac, posvećen.

Specijalističke veštine

Marketing, obračunavanje poreza, jezici, porodično pravo, elektronsko inženjerstvo, statistika, računarstvo, javno govornistvo, nastavnik, trener, preduzetnik.

MOTIVACIJE

Šta će vas motivisati u vašem poslu? Šta je od ovoga vama važno? Zašto?

Nagrade i priznanje;

Status;

Autoritet i uticaj;

Pomaganje društvu i ljudima;

Radna/životna ravnoteža;

Autonomija;

Sigurnost;

Rad sa drugim ljudima

ORGANIZACIJA
Jeste li zainteresovani za rad u velikoj kompaniji ili maloj organizaciji?

• Da li vam je važno ako ne radite za novac / u javnom sektoru / u preduzeću / industriji / multi-nacionalnoj organizaciji?

INTERESOVANJA

• Jeste li zainteresovani za rad koji uključuje ideje i kreativnost?
• Da li volite da budete praktični i pri ruci drugima?
• Da li želite da radite s ljudima?
• Ako je tako, na koji način?
  Vođstvo?
  Saradnja?
  Ubeđivanje?
  Pregovaranje?
  Kontrola?
  Predavanje?
  Savetovanje?
  Upravljanje?
  Organizacija?
  Briga o drugima?
  Prodaja?
  Zabava?

OKRUŽENjE

• Da li biste više voleli da radite kod kuće / u zajedničkoj / u privatnoj kancelariji / da delite sto sa nekim / na putu / na otvorenom ili u zajednici?
• Da li bi vam smetalo da ste pod pritiskom / radite do samog kraja roka / ili biste radije nesto dobro organizovano sa ustaljenom rutinom?
• Da li biste radije da radite nezavisno ili kao deo tima?

LOKACIJA
Gde želite da radite? Beograd? Srbija? EU? Na nekom drugom mestu?

BRANŠA
Koja oblast vas najviše interesuje? Koristite izvore u Centru da istražite koji su sve poslovi uključeni u koju branšu.

Dragi budući brucoši,

Na ovoj stranici možete pronaći kontakte fakulteta Univerziteta MB u Beogradu koji vam mogu pružiti više informacija o smerovima i upisu. Na dnu strane su Vam ponuđeni još neki sajtovi koji Vam mogu biti od koristi u istraživanju budućih studija.

Srećno!

Osnovne informacije o fakultetima i studijskim programima su dati na sajtu Univerziteta MB.

Link: https://mbuniverzitet.edu.rs/osnovne-akademske-studije/

Dodatne korisne informacije možete naći i na sledećim adresama:

INFOSTUD – http://www.infostud.com/, ( http://prijemni.infostud.com/ deo koji se odnosi na prijemne ispite)
Na ovoj stranici možete saznati informacije o prijemnim ispitima, studentskom životu, kao i dobiti savete od uspešnih akademskih građana u Srbiji.

MINGL –PORTAL ZA SREDNJOŠKOLCE – http://www.mingl.org/
Na ovoj adresi možete dobiti informacije koje se tiču radionica, projekata, stipendija i o razvoju karijere namenjenih srednjoškolcima. Takođe, možete dobiti i savet od savetnice za obrazovanje.

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE – http://www.nsz.gov.rs/page/home/sr.html (http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr/planiranjekarijere.html link koji se bavi planiranjem karijere) Ovaj link Vam daje informacije koje se tiču informisanja i profesionalnog savetovanja, pogotovo ako ste neodlučni prilikom izbora fakulteta.

DIPLOMSKE.COM – http://diplomske.com/
Predstavlja katalog osnovnih akademskih i strukovnih studija fakulteta i visoko obrazovnih institucija u regionu i inostranstvu. Nudi Vam i pregled nastavnih planova i studijskih programa.

Sajam obrazovanja iz godine u godinu potvrđuje afirmaciju jednog od važnih događaja koji prate obrazovanje u Srbiji, a ima za cilj da učenicima i budućim studentima na jednom mestu pruži uvid u ponudu smerova, uslove upisa, planove i programe obrazvonih institucija osnovnog, srednjoškolskog i visokoškolskog nivoa. Priliku da predstave svoje programe imaju državni i privatni univerziteti, državni i privatni fakulteti, visoke, srednje i osnovne škole, akademije, škole računara, naučno stručne ustanove-škole stranih jezika.

Istraživanje i planiranje karijere:

Korak 1. Upoznajte sebe

Istraživanja su pokazala da one osobe koje su u najvećem stepenu zadovoljne svojim profesionalnim izborom, nalaze posao podudaran sa svojim interesovanjima, sposobnostima i vrednostima. Vaš izbor karijere će, verovatno, postajati jasniji kako vaše potrebe ili želje postaju jasnije vama. Istražite šta volite ili ne volite, otkrijte svoje talente, sposobnosti, vrednosti, interesovanja, vaše snage i slabosti.

Sposobnost možete posmatrati kao vaš potencijal za obavljanje nekog posla, odnosno kao mogućnost postizanja stručnosti u nekoj profesiji kroz dalju obuku i iskustvo. Razmislite o vašem dosadašnjem obrazovanju, stručnom iskustvu, hobijima i koje su se vaše sposobnosti tu istakle.

Korak 2. Svet rada 

Ovde bi bilo poželjno da: detaljno opišete idealan posao, uz definisanje najpoželjnijih osobina i osobina koje nikako ne bi smeo da ima taj posao, koje zahteve za osobinama ličnosti i vrste odgovornosti uslovljava taj posao i koje razvojne potrebe postavlja. Formirana slika idealnog posla u stvarnosti ne mora da postoji, ali služi kao orijentir i kriterijum za valorizaciju trenutnih i budućih opcija pri procesu razvoja karijere.

Traganje za opcijama u karijeri pretpostavlja aktivno uključivanje u komunikacijske mreže u okviru vaše profesije, praćenje poslovnih informacija i konsultovanje sa kolegama i stručnjacima za razvoj karijere.

Korak 3. Utvrđivanje ciljeva, plana aktivnosti i strategije razvoja karijere

Ovde treba utvrditi najvažnije ciljeve u karijeri koje želite da postignete, resurse koji su vam na raspolaganju, prepreke koje se mogu javiti, sredstva koja su vam potrebna, kao i drugačije mogućnosti u postizanju ciljeva. Plan treba da uključuje mogućnosti uklanjanja utvrđenih slabosti i nedostataka u veštinama, kao i smernice za sticanje novih znanja.

Imajte na umu da će nam ciljevi koje odredimo kao prioritetne u nekom narednom periodu života oduzimati određeno vreme, i može da se desi da to vreme bude oduzeto od nekih drugih naših životnih polja koja su nam takođe važna.

Korak 4. Implementacija

Implementirajte alternativu koja najbolje odgovara vašim interesovanjima, vrednostima i sposobnostima. Svoju odluku možete implementirati na neki od sledećih načina:

• Pohađajte kursevekoji su povezani sa izborom karijere.
• Obavljajte volonterski radili honorarni posao u oblasti za koju ste se odlučili kako biste oprobali svoju odluku i videli da li je prava za vas. 
• Isprobajte traženje poslau oblasti koju ste izabrali. 

Donošenje odluke o karijeri u jednom trenutku nije jedina niti finalna odluka koju ćete doneti. Svaka odluka vas pomera dalje u razvoju vaše karijere, i otvara druge, nove mogućnosti za istraživanje.

Točak života

Imajte na umu da će nam ciljevi koje odredimo kao prioritetne u nekom narednom periodu života oduzimati određeno vreme, i može da se desi da to vreme bude oduzeto od nekih drugih naših životnih polja koja su nam, takođe, važna. Donji točak života prikazuje životna polja kojima manje ili više posvećujemo vreme i na koje usmeravamo našu pažnju. Kako biste doneli odluku vezanu za karijeru, razmislite koliko vremena ćete, na primer, u naredne tri godine posvećivati njegovom ostvarenju i koliko će to vreme biti u skladu sa ostalim životnim područjima. Možda ćete doneti odluku da ćete više vremena posvećivati karijernim ciljevima na uštrb rekreacije ili hobija, ali ukoliko ste doneli svesno odluku, trebalo bi da vam to ne donosi osećaj nezadovoljstva i nelagode u narednom periodu. Označite na sledećoj strani u Točku života na skali 1–10 koliko ćete kojem životnom polju posvećivati pažnje i vremena, uklapajući vaše karijerne ciljeve.

Strategije samopomoći:

U borbi protiv stresa možemo se usmeriti, s jedne strane, na otklanjanje stresa ili, s druge, na jačanje ličnosti, odnosno samopouzdanja i veština koje nam nedostaju. Donja lista strategija samopomoći obuhvata savete koji su usmereni i na jačanje ličnosti i na otklanjanje stresa.

1. Svest o izloženosti stresu i njegovim posledicama na spavanje, odnose u porodici, ishranu, korišćenje alkohola i cigareta, promene u ponašanju, odnos sa prijateljima i eventualnu pojavu fizičkih tegoba i bolesti.
2. Upravljanje vremenom se sastoji od postavljanja prioriteta i pravljenja plana obaveza i odmora. U tome vam može pomoći donji šablon za selekciju hitnih i važnih, odnosno onih manje hitnih ili važnih obaveza u momentu kada dođu do vas.

HITNO i VAŽNO: Krizne i nepredvidive situacije. Uradite odmah!

HITNO i NEVAŽNO: Hitni, ali tuđi poslovi. Uradite najbrže što možete ili ih poverite drugima.

NIJE HITNO i VAŽNO: Treba da se uradi, ali može da sačeka. Isplanirajte kada možete.

NIJE HITNO i NEVAŽNO: Nevažni i dugoročni zadaci. Planirajte ih za kasnije.

3. Postavljanje granice uključuje: postavljanje ciljeva koji moraju biti jasni, realni, ostvarivi i vremenski ograničeni, ali i postavljanje granice u odnosu na druge ljude (ne radi ono što ne želiš da radiš).
4. Promena unutrašnjeg dijaloga iz negativnih misli u pozitivne.
5. Tehnike samopodrške podrazumevaju pozitivne stavove prema sebi i davanja sebi priznanja i nagrada.
6. Tehnike relaksacije mogu biti pasivne i aktivne. Pasivno se osoba relaksira slušanjem muzike, čitanjem, spavanjem. Aktivna relaksacija se odnosi na tehnike opuštanja koje dovode organizam u stanje smirenosti. Neke od tih tehnika su: mišićna relaksacija, autogeni trening i slične tehnike. Relaksacija doprinosi jačanju otpornosti ličnosti i u isto vreme redukuje nivo stresa i ublažava intenzitet psiholoških i fizioloških problema.

Tip A i B ličnosti

Fridman i Roseman pružili su teorijsko-metodološku osnovu za povezivanje psihosomatike, stila ponašanja i osobina ličnosti. Tip A i B ličnosti i njihovo ponašanje su polovi na jednom kontinuumu na kom se pojedinac može naći. Ova tipologija pokazuje samo tendencije. Kod različitih ljudi sva obeležja neće biti iskazana istim intenzitetom i verovatnije je da će kombinacija ovih obeležja i njihov intenzitet zavisiti od različitih osobina ličnosti.

Karakteristike A tipa su da se trudi da obavi što veći broj zadataka za kratko vreme. Iz tog razloga pojedinci koji imaju karakteristike A tipa su većinom uspešni, često dobijaju socijalna i materijalna priznanja, ali često svojim ponašanjem izazivaju konflikte sa drugim ljudima i žele sve sami da urade. Kod ovih ljudi je izrazito izražena želja za uspehom, visoka spremnost na takmičenje i borbu, želja za konkurencijom, potreba za priznanjem, nestrpljivost, visok osećaj za dužnosti, tačnost, jaka orijentacija ka pravilima i normama, izražen smisao za urednost, perfekcionizam, strah od kritike, visoka odgovornost, spremnost na agresivnost, potiskivanje potrebe za odmorom i težnja ka egoizmu. Ovi ljudi, koliko god bili dobri za svoju radnu organizaciju, nisu dobri za sebe, jer ugrožavaju svoje zdravlje.

Karakteristike B tipa jesu da pronalazi sredinu između zahteva koji se pred njega postavljaju i svojih ličnih potreba. U karakteristike B tipa spadaju: pribranost, promišljeno ponašanje, rezervisanost, uravnoteženost, detaljnost, smirenost, strpljenje, tromost i delovanje sa zastojem.

Većina ljudi predstavlja mešavinu, dok su retki oni kod kojih dominiraju obeležja A ili B tipa.

Faze stadijuma sagorevanja

Kako bi objasnio stres, Hans Seli uvodi pojam generalnog adaptacionog sindroma i u okviru njega kao jednu od faza stadijum sagorevanja pri njemu.

Adaptacioni sindrom ima tri osnovne faze:

1. 
   A) U fazi alarma ili uzbune nastaje pojačano stanje stresa i šok. Ova faza počinje od trenutka delovanja stresora, pri čemu se osoba suočava sa pretnjom ili izuzetno napetom situacijom i usled čega pojedinac pokušava da definiše stresnu situaciju. U tom trenutku dolazi do narušavanja unutrašnje ravnoteže, homeostaze. Za ovu fazu su karakteristični otežano objektivno donošenje odluka, stanje neprijatnosti, anksioznost, nesanica i glavobolje.
2. 
   B) U fazi otpora, kontrašoka ili mobilizacije, fizički i mentalni resursi se mobilizuju u cilju aktivnog suprotstavljanja stresu. Nakon analiziranja stresne situacije, pojedinac donosi odluku o načinu suočavanja sa novonastalnom situacijom. Bekstvo ili borba su adaptivni i konstruktivni oblici ponašanja u stresnoj situaciji i ukoliko dovode do savladavanja stresne situacije, telo se vraća početnom stanju ravnoteže. Iskustvo stresa tada može biti pozitivno, jer je služilo uvećanju perfomanse, rasta i razvoja ličnosti. Ukoliko se ne pobegne iz stresne situacije, ili ako se ne upotrebe metode zaštite i smanjenja stresa, dolazi do regresije na mentalno emocionalnom i bihevioralnom planu. Na nivou ponašanja uočavaju se onda sledeće karakteristike: kašnjenje na posao, odlaganje započetih poslova, smanjenje seksualne želje, stalni jutarnji umor, apatija, odbojnost i povećana potreba za kafom, alkoholom, duvanom ili psihoaktivnim supstancama.
3. 
   C) Treća faza je faza iscrpljenosti, ozdravljenja ili normalizacije. U njoj čovek uglavnom nema resursa kojima bi savladao opasnost, pa postaje nesposoban da normalno funkcioniše. Za ovu fazu je karakteristično stalno stanje tuge, problemi sa probavom, mentalni i fizički umor i želja za isključenjem iz svega. S druge strane, ova faza može biti faza ozdravljenja i oporavka od stresa.

Sindrom sagorevanja može da se javi u trećoj fazi, a posledica je akumulacije više stresnih i traumatskih situacija i ima sliku hroničnog poremećaja. Sagorevanje na poslu nastaje kao maladaptivni odgovor pojedinca na visok stepen hroničnog stresa vezanog za posao kojim se bavi. Javlja se kod osoba koje obavljaju poslove vezane za puno komunikacije sa ljudima (medicinske sestre, šalterski službenici, nastavnici, itd.). Ovom sindromu su posebno podložne osobe koje teže perfekcionizmu ili imaju nerealno visoka očekivanja u vezi sa procenom sebe i svog ličnog rada. Konflikti vezani za profesionalnu ulogu stvaraju emocionalni zamor, a ambivalentan odnos prema poslu, smanjena podrška saradnika i niska poslovna sposobnost podupiru osećaj sniženog samovrednovanja, niskog ličnog postignuća i opadanje samopouzadanja.

Simptomi ispoljavanja sindroma sagorevanja su:

− fizički simptomi − dugo trajanje tzv. „malih oboljenja”: zamor, malaksalost, hronični neodređeni fizički bolovi, glavobolja, bol u leđima, nesanica, stomačne tegobe;

− simptomi vezani za ponašanje: razdražljivost, odnosno niska tolerancija na frustraciju, osećaj besa, osećaj sumnjičavosti, nervoza, stalna napetost, impulsivnost, eksplozivnost, ljutnja, povećano korišćenje alkohola ili droge, problemi u odnosima u braku ili na poslu, rigidnost, neprilagodljivost;
− kognitivni i afektivni simptomi: emocionalna krutost, preosetljivost, zatvorenost, tuga, pesimizam, bespomoćnost, osećaj beznadežnosti, osećaj gubitka, sniženo raspoloženje, nedostatak pažnje

Dobar i loš stres

Koren reči stres potiče od latinske reči stringere sa značenjem stegnuti, zategnuti ili naprezati. U prevodu sa engleskog jezika reč stres znači pritisak, napetost, opterećenje ili napor. Preveliki stres može da utiče na poremećaj blagostanja, odnosno psihofizičke ravnoteže.

Osnovne postavke o stresu dao je endokrinolog Hans Seli. Stres je, po njemu, svaki zahtev za novim prilagođavanjem, koji sredina postavlja organizmu. Seli stres definiše kao „opštu adaptacionu reakciju organizma koja je izazvana nepovoljnim ili štetnim uticajima iz spoljne i unutrašnje sredine”. Po njegovom shvatanju, kao reakcija na spoljne uticaje u živom organizmu se pojavljuje stanje nespecifične napetosti. Ono se pojavljuje u morfološkim i funkcionalnim promenama u različitim organima, a posebno u žlezdama sa unutrašnjim lučenjem koje su pod kontrolom hipofize. Seli je shvatio da te promene imaju zaštitni karakter i da su usmerene na to da mobilišu sve resurse organizma u smislu savladavanja štetnog uticaja.

Dobar i loš stres

Možemo razlikovati dve vrste stresa, stres sa pozitivnim i stres sa negativnim efektima na fizičko i mentalno zdravlje.

Stres sa pozitivnim efektima se naziva eustres (εὖ-, grč., dobro). On ima stimulativno dejstvo, unapređuje zalaganje i dovodi do povećanja radnog učinka. Javlja se u situacijama kada smo pozitivno uzbuđeni pri aktivnostima gde očekujemo uspeh, pri čemu se luči povećana doza adrenalina. Ovaj stres kreativno utiče na čoveka, a praćen je visokim nivoom motivacije. Praćen je konstruktivnim doživljajem samoispunjenja i radosti, bez obzira na predhodni šok, borbu i eventualnu iscrpljenost.

Negativan stres ili distres se može definisati kao štetan, jer otežava i preti normalnom funkcionisanju osobe. Obuhvata neprijatan emocionalni doživljaj, stanje razdražljivosti, bezvoljnosti, iscrpljenosti, anksioznosti, depresije i gubitka kontrole nad emocijama i ponašanjem.

Stres je lično iskustvo, i zbog toga ne postoji uopštena granica gde pozitivan stres prelazi u negativan. Ako se nakupe različite vrste stresa ili se stres poveća, pojedinac dostiže svoju ličnu granicu. Ako se nivo motivacije povećava, nivo stresa raste zajedno sa produktivnošću i efikasnošću. Optimalan nivo stresa može naterati čoveka da se ponaša produktivnije, kreativnije i da uveća radni elan. Međutim, ukoliko je nivo stresa prevelik zbog zahteva i pritisaka koji nosi zadatak, radni elan će opasti. Isuviše stresa će oslabiti zdravlje osobe i njenu mentalnu stabilnost.

Edicija priručnici za razvoj karijere

1. Aktivno traženje posla
2. Istraživanje i planiranje karijere
3. Karijerne veštine